Аминокиселине служе као природни хелатори, везујући се за есенцијалне минерале попут гвожђа, цинка и мангана и олакшавајући њихову апсорпцију од стране корена биљака. Овај процес хелације спречава закључавање хранљивих материја у земљишту, што је чест проблем са конвенционалним ђубривима, осигуравајући да биљке добију уравнотежену залиху микронутријената. На пример, глицин и глутаминска киселина побољшавају апсорпцију калцијума и магнезијума, кључних за фотосинтезу и развој плодова. Повећавањем ефикасности коришћења хранљивих материја (NUE), аминокиселинска ђубрива смањују потребу за прекомерним хемијским уносима, смањујући трошкове и минимизирајући загађење животне средине.